Temperaturata raste by Claudia Sonea

“Posle mene, potop!” reče Luj 15 od Francija pokažuvajkji ja svojata ramnodušnost za toa što kje se sluči po negovata smrt i toa e rečenica karakteristična za odnesuvanjeto što go prifativme kon našata planeta. Zemjata e polna so čuda i mu dava na čovečkiot rod sé što mu e neophodno za bogato postoenje. Sepak, nie gi eksploatirame nejzinite izvori naširoko sé do zloupotreba i za vozvrat niz našite aktivnosti, sozdavame ogromno zagaduvanje što ja ubiva našata planeta. Najgolemata zakana so koja Zemjata mora da se sooči e klimatskata promena. Vo poslednite 50 godin! i, prosečnata temperatura na površinata na Zemjata porasna dramatično predizvikuvajkji naširoko topenje na snegot i mrazot, i zgolemuvanje na globalnoto morsko nivo. Dokolku prodolži da se zgolemuva so ovaa stapka, čovečkiot i drugite oblici na život, kje bidat seriozno opfateni od nepovratni i katastrofalni fenomeni. Emisiite na metanot se glavnite vinovnici za globalnoto zatopluvanje i ovie gasovi se rezultat na čovečkite aktivnosti. Svesnosta na lugjeto vodeše ne samo kon osnovanjeto na mnogu nevladini organizacii koi se borat za zaštita na sredinata, no, isto taka gi navede državite da formiraat vladini komiteti i da sozdadat zakoni što se odnesuvaat na sredinata. Evropskite napori za spravuvanje so problemite predničat pred drugite i nivnite napori bea plodni sé dosega, otkako bea potpišani dva golemi dogovora vo 1992 i 1997 godina, koi se nameneti da gi obvrzuvaat zemjite vo prifakja! njeto merki i politiki so cel efektivno da se namalat da se na! malat em isiite na karbon dioksidot. Godinava, od 2 do 6 noemvri ad-hok rabotnata grupa za dolgoročna kooperativna akcija pod Konvencijata, kje se održi vo Barselona kako posledna sesija na pregovori pred Konferencijata za klimatski promeni vo Kopenhagen, Danska. Isto taka, kje bide organiziran i sostanok pomegju aziskite i pacifičkite lideri vo Singapur pomegju 14 i 15 noemvri, koi kje razgovaraat na temata za emisiite za gas. SAD ostanuvaat politički vodečka država i site drugi državi obično se pod vlijanie na nivnata politika, i toa go pravi neophodno prifakjanjeto na nacrt-zakonot za klimata. Kako i da e, administracijata na Obama ne uspea da se solgasi so nacrt-zakonot za zdravstvena zaštita i postojat mali šansi da se približat kon prašanjata kako što e namaluvanjeto na emisiite na karbon dioksidot ili fondovite što kje pomognat na zemjite vo razvoj da isčekorat i da prezemat uloga za koja se čin! i deka SAD vekje ne se podgotveni da se spravat ili ovaa godina, politikite za ekološkata sredina nema da bidat obnoveni i nema da postoi ušte eden dogovor da se potpiše vo Kopenhagen vo dekemvri.

related story (sgx15803): http://news.yahoo.com/s/ap/20091027/ap_on_re_us/un_un_climat...

by Claudia Sonea for PocketNews (http://pocketnews.tv)

PocketNews is a new real-time news broadcaster delivering the latest and hottest news right to your pocket ! With global c! lients who want to be kept up to date, PocketNews is everyone'! s way of keeping in touch with the World.